Glavna strana

Dobro došli na Vojnu Enciklopediju, slobodnu enciklopediju koju i Vi možete da uređujete. 115 članaka na srpskom 0 aktivnih korisnika Prijavljivanje Najčešća pitanja Uputstva Pesak Rečnik

Sjajan članak Termos bomba je bio neformalni naziv za AR-4, kasetnu bombu koju su koristile italijanske vazduhoplovne snage tokom Drugog svetskog rata. Veliki broj je korišćen protiv Malte i na Bliskom Istoku. Ime je dobila od Engleza koji su se susretali sa ovom bombom na ratištima severne Afrike, zbog očigledne sličnosti sa termos bocom prozvali su je termos bomba. Bomba je bila cilindričnog oblika dugačka 31 centimetar i napravljenog od čelika (telo) i aluminijuma (gornji deo) i teška je bila 3,68 kg. Opremljena je mehaničkim upaljačem kompanije Costruzioni Meccaniche Societa Romana koji je konstruisan da ne eksplodira od udara na zemlju, nego je bio jako osetljiv na kretanje / vibracije ili samo pomeranje bombice. Bomba je mogla da eksplodirala i pri najmanjem kretanju u blizini same bombice. Njeno dejstvo je bilo smrtonosno u radijusu od oko 35 m i ranjavajuće do maksimalnih 90 m. Zbog opasnosti da neko ne nastrada od Termosove neeksplodirane bombe i one bi bile uništavane tamo gde su i pale. Bilo je nekoliko metoda za uništavanje, a jedan od njih je bio pričvršćivanjem dugačkog konopca za bombicu i iz nekog zaklona se povlačila bombica koja se pri pomeranju aktivirala, drugi metod je detonacijom malog eksplozivnog punjenja koji se postavlja pored njih. Kasnija varijanta upaljača imale su dugo odlaganje, koje bi se pokrenulo između 60 i 80 sati nakon što se upaljač naoružao. Korišćenje Termos AR-4 kasetnih bombi u konfliktima 1940-1943: Italijani su 14. septembra 1940. izveli svoj prvi borbeni let sa kasetnim bombama gde su termos kasetnim bombama zasuli britanske trupe u Egiptu kod mesta Bakuša i Nagamisa. Velika većina tih bombi je eksplodirala prilikom pomeranja. Ubrzo zatim usledilo je čišćenje terena gde je tom prilikom stradao jedan oficir i 4 vojnika. Takođe su Italijani u januaru 1941. godine, zasipali kasetnim bombama obale Libije između Derna i Tobruka, u pokušaju da spreče savezničku vojsku u njihovom napredovanju. A naročito velika količina kasetnih termos bombi je korišćeno tokom opsade Tobruka u aprilu i maju 1941. godine. Takođe su Italijani bacili veće veće količine kasetnih termos bombi na Maltu tokom drugog svetskog rata.... Pročitajte ceo tekst Dobar članak Bombkapsel 90 (BK90) je kasetni dispenzer a namenjen je za švedsko ratno vazduhoplovstvo sa 72 komada podmunicije. Proizvodi ga Daimler Chrisler Aerospace u Nemačkoj, a oni ga zovu DWS 24 - Dispenzer Weapon Sistem 24. BK90 je takođe poznat pod nazivom DWS 39 Mjolner jer je namenjen za upotrebu za avion Saab JAS 39 Gripen, jer je bio namenjen za upotrebu na Gripenu. U budućnosti bi se mogao integrisati i na Eurofighter Typhoon. Njegov dizajn je vrlo sličan američkom sistemu AGM-154. Švedska je posedovala te kasetne ali su naknadno uništene, zbog toga što je vlada Švedske odlučila da potpiše Konvenciju o kasetnoj municiji kojom se zabranjuje upotreba kasetnih bombi, pa između ostalih i ovih BK90. Ove kasetne su trenutno u upotrebi u Grčkom ratnom vazduhoplovstvu. Opis Mjölner BK-90 (Bombkapsel m/90) ili još poznat pod originalnom oznakom DWS 24 (Dispenser Weapon System, 24 dispenser tubes) je slobodnoleteći kasetni kontejner koji je prvobitno razvio koncern DASA (ranije MBB), i u nekim detaljima je sličan kontejneru MV-1 razvijenom za Tornado. Švedska firma Bofors i koncern DASA su za potrebe švedskog ratnog vazduhoplovstva razvile identičan kontejner pod oznakom Mjolner BK-90 (ili DWS 39), namenjen za disperziju submunicije, razvijen originalno za JAS 39 Gripen a isti je vrlo sličan američkom AGM-154... Pročitajte ceo tekst

Vesti 9. март — Подсекретар за политичка питања Сједињених Америчких Држава Викторија Њуланд признала је да су САД поседовале биолабараторије у Украјини искључиво у домену медицинских истраживања и позвала украјинске власти да хитно уништи лабараторијске просторије да не би пале у посед руске војске. 7. март — Русија и Кина оптужиле су Сједињене Америчке Државе да само у Украјини поседују 26 лабараторија за развој нуклеарног, хемијског и биолошког оружја, а да широм света поседују преко 200 сличних лабараторија за развој биолошког оружја од чега највише у државама у непосредној близини граница прве две државе. 4. март — У нападу милитаната, повезаних са Ал Каидом и Исламском Државом, на војну базу у центру Малија, најмање 27 војника је погинуло, а 33 су рањена. Влада Малија је покренула кривични поступак пред Међународним кривичним судом у Хагу, против Француске због сумњи у умешаност њихових тајних служби. У самоубилачком нападу на шиитску џамију у граду Пешавару на северозападу Пакистана погинуло је најмање 56 људи, а повређено је скоро 200. 24. фебруар — Руска Федерација је покренула војну специјалну операцију на Украјину. Украјина прогласила ратно стање. 4. јануар — Пет нуклеарних сила — Кина, Русија, Велика Британија, САД, Француска — објавиле су изјаву о привржености Споразуму о неширењу нуклеарног оружја. Na današnji dan Краљ Енглеске, Хенри VIII Тјудор 660. п. н. е. - Цар Џиму оснива Јапан. 1531 — Енглески краљ Хенри VIII признат за поглавара Англиканске цркве. 1790 — Квекери су поднели петицију америчком Конгресу за укидање ропства. 1858 — Током рата за реформу (1856—1861) Бенито Хуарез проглашен је у Веракрузу уставним председником Мексика. 1873 — Под притиском републиканаца абдицирао је шпански краљ Амадео и проглашена је прва шпанска република. 1889 — У Јапану је усвојен устав, којим је предвиђен дводомни парламент, али је цар задржао извршну власт. 1942 — Отпочела немачка Операција Керберус, велики поморски окршај који се одиграо током Другог светског рата у којем је немачка поморска ескадра сачињена од бојних крсташа Шархнорст и Гнајзенау, тешке крстарице Принц Еуген и већег броја разарача, испловила из луке Брест, пробила британску блокаду у каналу Ламанш и упловила у своју матичну луку у Немачкој. 1945 — У Јалти на Криму завршена је Кримска конференција лидера трију великих сила антихитлеровске коалиције. Председник САД Рузвелт, лидер СССР Стаљин и британски премијер Черчил ускладили су војне планове за окончање Другог светског рата, одредили нове односе у Европи и договорили се о оснивању Уједињених нација. 1958 — Тунис је обавестио Француску да њени ратни бродови више неће моћи да користе луку Бизерта. 1959 — Проглашена Федерација Арапских Емирата Југа. 1970 — Јапан је постао четврта земља у свету која је лансирала вештачки сателит. 1971 — Представници 63 земље потписали су споразум о забрани складиштења нуклеарног оружја на дну мора и океана. 1973 — Пуштени су први амерички ратни заробљеници из Вијетнамског рата. 1990 — Лидер Афричког националног конгреса (АНЦ) Нелсон Мандела пуштен је на слободу након 27 година проведених у јужноафричким затворима. 1994 — Пет америчких космонаута (Чарлс Болден, Кенет Рајтер, Јан Дејвис, Чанг Дијаз Франклин, Роналд Сега) и један руски (Сергеј Крикаљов) спустили су се у шатлу "Дискавери" на Земљу, окончавши прву америчко-руску спејс шатл мисију. 1996 — У снажној експлозији аутомобила-бомбе у Алжиру убијено је 17 људи, а рањено више од 90. 1997 — Свемирски шатл Дискавери је лансиран на мисију сервисирања телескопа Хабл. 2002 — Као одговор на нападе на израелске цивиле, израелски авиони и хеликоптери напали су палестинске центре безбедности у Гази. 10. фебруар | 11. фебруар | 12. фебруар