Glavna strana

Dobro došli na Vojnu Enciklopediju, slobodnu enciklopediju koju i Vi možete da uređujete. 115 članaka na srpskom 0 aktivnih korisnika Prijavljivanje Najčešća pitanja Uputstva Pesak Rečnik

Sjajan članak Kaseta grafitne bombe BLU-114/B. Grafitna bomba (poznata i kao zamračujuća bomba (енгл. Blackout Bomb)) je nesmrtonosno oružje koje se upotrebljava za onesposobljavanje protivničkog elektro-energetskog sistema. Grafitna bomba BLU-114/B je jedna od retkih kasetnih bombi koja je izuzeta iz konvencije o zabrani kasetne municije. Kao što se zna konvencija je doneta zbog velikog stradanja civila od kasetnih bombi, dok ova bomba nije opasna po ljudski život, ali može veliku štetu da nanese elekto postrojenjima zašta je i namenjena. Grafitna bomba funkcioniše tako što iznad električnih vodova raspršuje oblak izuzetno finih grafitnih vlakana koji u dodiru sa naponskim kablovima izazivaju kratak spoj i prekid u snabdevanju električnom energijom. Ona ne uništava elektro-instalacije, već samo privremeno onesposobljava napajanje električnom energijom zbog čega je idelna za vazdušne operacije nakon kojih sledi kopnena kampanja zato što oslobađa okupacione snage složenih radova na rekonstrukciji elektro-energetskog sistema. Grafitne bombe proizvode dejstvo samo na naponskim kablovima koji nemaju izolaciju. Ovde treba pomenuti da kasetne bombice BLU-114/B su smeštene u kasetne dispenzere SUU-65/B ili SUU-66/B, i oni ih razbacuju iznad distributivnih postrojenja sistema napajanja. Nakon izbacivanja malih kasetnih BLU-114/B iz kontejnera, gde padaju do određene visine gde odrađuje upaljač sa malim eksplozivnim nabojem, taman tolikim samo da otvori košuljicu ili oplatu male kasetne bombice i onda iz nje ispadaju kalemovi od kojih se fragmenti takvih niti pri kontaktu sa elementima napajanja strujom uzrokuju višestruke kratke spojeve u mreži. Ako su takvi objekti ili uređaji visokog napona, kratki spojevi mogu dovesti do stvaranja električnog (kuršlusa) prekida napajanja, uzrokujući značajnu štetu na opremi i stvarajući požare, požari takođe mogu započeti i zbog pregrevanja opreme ili provodnika. Nakon upotrebe takvih bombi potrebno je posebno čišćenje teritorije, jer se u suprotnom vlakna mogu ponovo podići usled vetra i doneti u energetske objekte. Ovde još treba pomenuti da sistemi koji imaju grafitne bombe su: CBU-94/B; CBU-102/B; CBU-116/B CBU-118/B; AGM-154A; "Kit-2" Tomahawk i drugi.... Pročitajte ceo tekst Dobar članak EXPAL BME-330 je kasetna avio bomba španske proizvodnje, razvijena u firmi Expal Explosivos SA, Vitoria. Postoji više varijanti ovih bombi i to: EXPAL BME 330 A, EXPAL BME 330 AR, EXPAL BME 330 AT i EXPAL BME 330, o tome će više biti reči u ostatku teksta. Opis EKSPAL BME 330 je kasetna bomba španske proizvodnje opremljena kočionim padobranom. Projektovane su još 1970-ih, a proizvodnja je počela 1980-ih godina. Avioni koji su opremljeni da nose ovu kasetnu bombu su: VA-1 Matador, EAV-8B Harrier II, F-5 Freedom Fighter i F-18. EXPAL BME-330 A EXPAL BME-330 A je kasetna avio-bomba, mase 330 kg i sadrži 180 bombica. Nakon odbacivanja avio-bombe sa aviona, bombice se izbacuju pod dejstvom gasova. Svaka bombica ima inercijalni sigurnosni uređaj sa satnim mehanizmom i padobran. BME-330 AR BME-330 AR sastoji se od tri glavna dela: - prvi čini cilindrično telo za smeštaj 28 kom submunicije (8 kom za uništavanje poletno sletnih staza i 20 bombica naknadnog vremenskog dejstva); - drugi deo čini četvorokraki repni stabilizator spojen zavrtnjima za zadnji deo tela bombe, a u unutrašnjosti stabilizatora su smeštena dva padobrana (prvi usporavajući sa sigurnosnim uređajem i drugi za kočenje i stabilizaciju bombe); - treći deo čini prednja aerodinamička kapa spojena zavrtnjima za prednji deo tela bombe, a u unutrašnjosti se nalazi blok elektronike. Posle odbacivanja bombe izvlače se osigurači, blok elektronike počinje da radi i izvlači se sigurnosni padobran koji povlači glavni kočeći padobran. Nakon raspršivanja submunicije otvaraju se padobrani za stabilizaciju iste i za zauzimanje pravilnog položaja dejstva... Minimalna visina odbacivanja je 30 m. Pročitajte ceo tekst

Vesti 9. март — Подсекретар за политичка питања Сједињених Америчких Држава Викторија Њуланд признала је да су САД поседовале биолабараторије у Украјини искључиво у домену медицинских истраживања и позвала украјинске власти да хитно уништи лабараторијске просторије да не би пале у посед руске војске. 7. март — Русија и Кина оптужиле су Сједињене Америчке Државе да само у Украјини поседују 26 лабараторија за развој нуклеарног, хемијског и биолошког оружја, а да широм света поседују преко 200 сличних лабараторија за развој биолошког оружја од чега највише у државама у непосредној близини граница прве две државе. 4. март — У нападу милитаната, повезаних са Ал Каидом и Исламском Државом, на војну базу у центру Малија, најмање 27 војника је погинуло, а 33 су рањена. Влада Малија је покренула кривични поступак пред Међународним кривичним судом у Хагу, против Француске због сумњи у умешаност њихових тајних служби. У самоубилачком нападу на шиитску џамију у граду Пешавару на северозападу Пакистана погинуло је најмање 56 људи, а повређено је скоро 200. 24. фебруар — Руска Федерација је покренула војну специјалну операцију на Украјину. Украјина прогласила ратно стање. 4. јануар — Пет нуклеарних сила — Кина, Русија, Велика Британија, САД, Француска — објавиле су изјаву о привржености Споразуму о неширењу нуклеарног оружја. Na današnji dan Брус Мекендлс 457 — Лав I ступа на источноримски (византијски) престо. 1783 — Француске и шпанске снаге су прекинуле опсаду Гибралтара. 1792 — Аустрија и Пруска склопиле савез против револуционарне Француске у страху од ширења идеја грађанске револуције. То је била прва од шест коалиција у које су касније, против Наполеона, ушле и Русија, Енглеска и Турска и друге европске земље. 1863 — На британском војном броду „Орфеј“, који је потонуо поред обала Новог Зеланда, погинуло 190 људи. 1913 — Црногорска војска и српски Приморски одред у Првом балканском рату почели напад на Скадар, који су држали Турци. Црногорци су у априлу присилили Есад-пашу да преда град, али су се у мају повукли јер су европске силе донеле одлуку да Скадар припадне Албанији. 1942 — Усташе су убиле 2300 становника бањалучких насеља Дракулић, Шарговац и Мотике српске националности. 1947 — Британски план о подели Палестине на арапски и јеврејски део одбацили и Јевреји и Арапи. 1969 — Нигеријски авиони бомбардовали препуну пијацу у једном селу у побуњеној Бијафри. Погинуло више од 200 људи. 1974 — Гренада је стекла независност од Уједињеног Краљевства. 1984 — Амерички космонаут Брус Макендлес током мисије свемирског брода „Чаленџер“ постао први човек који је прошетао свемиром користећи јединицу за маневрисање космонаута. 1986 — Председник Хаитија Жан Клод Дивалије побегао из земље и окончао 29-годишњу диктатуру породице Дивалије у тој карипској земљи. 1995 — У Исламабаду, у Пакистану, ухапшен Рамзи Јусуф, главни осумњичени за напад на Светски трговински центар у Њујорку 1993. када је погинуло шест особа, а више од 1.000 повређено. За тај напад оптужено и на доживотну робију осуђено шест исламских екстремиста. 2000 — У Београду убијен министар одбране Југославије Павле Булатовић. Нови министар постао Драгољуб Ојданић, дотадашњи начелник Генералштаба Војске Југославије, а на његово место постављен је Небојша Павковић. 2003 — У експлозији аутомобила-бомбе у клубу „Ел Ногал“ у елитном делу града Богота у Колумбији погинуле најмање 32 особе, а више од 60 их повређено. За напад осумњичена герилска Револуционарна оружана снага Колумбије. 6. фебруар | 7. фебруар | 8. фебруар