Glavna strana

Dobro došli na Vojnu Enciklopediju, slobodnu enciklopediju koju i Vi možete da uređujete. 115 članaka na srpskom 0 aktivnih korisnika Prijavljivanje Najčešća pitanja Uputstva Pesak Rečnik

Sjajan članak Prikaz donje strane - PMA-3 - mine, izgled detonatora Protivpešadijska mina je vrsta mine za nanošenje gubitaka živoj sili i onesposobljavanju žive sile koja se kreće peške (pešadije), onda transportnim sredstvima i za diverzije, čiji dizajn je usmeren protiv ljudi za razliku od protivtenkovskih mina koje su namenjene uništavanju i onesposobljavanju vozila. Ove mine su dizajnirane da ozlede i ubiju što je više moguće osoba da bi se stekla prednost u ljudskim resursima i iscrpljivanju država zbog visoke cene koštanja u logističkoj podršci koja je potrebna da se žrtve zbrinu (lečenje žrtava, izrada odgovarajućih proteza za ruke i noge, njihova rehabilitacija i drugo). Opis i namena protivpešadijskih mina Protivpešadijske mine su opremljene mehaničkim upaljačem koji inicira osnovno punjenje smešteno u telu mine. Kao osnovno punjenje koristi se TNT, mada mine manjih gabarita koriste snažnije eksplozive (npr. tetril). Odlikuju se malim dimenzijama i izuzetno malom količinom metala. Te karakteristike doprinose da se ove mine teško pronalaze i razminiraju. Po pravilu ove mine se ukopavaju i maskiraju. Protivpešadijske mine namenjene su za izradu minskih polja, onda izradu mešovitih minskih polja (u kombinaciji sa protivtenkovskim minama) i postavljanje većih zgusnutijih grupa mina praveći minska polja radi odbrane državnih granica, onda nekih strateških pozicija i mogućih zamišljenih strateških pravaca odakle bi mogao neprijatelj da napadne, onda zaštita nekih važnih baza i drugo.... Pročitajte ceo tekst Dobar članak CASCAD Mk1 i Mk2 (Close Air Support Cargo Dispenser), razvijena je od modularne avio-bombe BM-400 u firmi Thomson Brandt Armements, Boulogne-Billancourt, Francuska. Opis CASCAD Mk1 CASCAD Mk1 ima cilindrično telo, šiljat vrh, blok elektronike i repni sklapajući stabilizator. Telo avio-bombe sadrži tri posebna bojeva modula, svaki sa svojim padobranom. Moduli se izvlače iz zadnjeg dela bombe u prethodno podešenim vremenskim intervalima, posle napuštanja aviona. Kada avion koristi jednostavni odbacivački sistem, moduli se izbacuju u intervalima određenim pre leta. Vreme odvajanja modula može se podesiti i tokom leta. Prednji deo turbo-alternatora daje napon za rad elektronskog tajmera koji kontroliše vreme izvlačenja modula. CASCAD Mk1 odbacuje se iz horizontalnog leta, poniranja ili propinjanja. U horizontalnom letu odbacuje se sa visine od 60 m. U zavisnosti od načina dejstva oružje može da dostigne ,,stand-off” domet do 5 km. U letu dostiže brzinu do 600 km/h. Posle odbacivanja modula iz tela bombe, svaki modul se stabiliše padobranom, čime je omogućeno vertikalno dejstvo na cilj. Moduli imaju bojevu glavu sa fragmentisanim telom, kao i teleskopsku sondu sa impulsnim senzorom, koji daje optimalnu visinu za aktiviranje modula iznad cilja. Tri modula u jednom CASCAD Mk1 mogu da pokriju oblast od 30.000 m². Svaki čelični fragment probija oklop debljine 17 mm čelika na 50 m od tačke detonacije. Moduli su imuni na elektronsko ometanje, mogu da se koriste noću i u svim vremenskim uslovima. Bojeve glave modula SMAB i SMAP mogu da se koriste i za BM-400.... Pročitajte ceo tekst

Vesti 9. март — Подсекретар за политичка питања Сједињених Америчких Држава Викторија Њуланд признала је да су САД поседовале биолабараторије у Украјини искључиво у домену медицинских истраживања и позвала украјинске власти да хитно уништи лабараторијске просторије да не би пале у посед руске војске. 7. март — Русија и Кина оптужиле су Сједињене Америчке Државе да само у Украјини поседују 26 лабараторија за развој нуклеарног, хемијског и биолошког оружја, а да широм света поседују преко 200 сличних лабараторија за развој биолошког оружја од чега највише у државама у непосредној близини граница прве две државе. 4. март — У нападу милитаната, повезаних са Ал Каидом и Исламском Државом, на војну базу у центру Малија, најмање 27 војника је погинуло, а 33 су рањена. Влада Малија је покренула кривични поступак пред Међународним кривичним судом у Хагу, против Француске због сумњи у умешаност њихових тајних служби. У самоубилачком нападу на шиитску џамију у граду Пешавару на северозападу Пакистана погинуло је најмање 56 људи, а повређено је скоро 200. 24. фебруар — Руска Федерација је покренула војну специјалну операцију на Украјину. Украјина прогласила ратно стање. 4. јануар — Пет нуклеарних сила — Кина, Русија, Велика Британија, САД, Француска — објавиле су изјаву о привржености Споразуму о неширењу нуклеарног оружја. Na današnji dan Предаја Британаца 399. п. н. е. - Атински филозоф Сократ осуђен на смрт. 590 — Хозроје II Парвез крунисан за краља Сасанидске Персије. 1115 — Папа Паскал II признао ред Малтешких витезова, основан у Јерусалиму, где су поред цркве светог Јована имали самостан и азил за болеснике и путнике. Касније добили задатак да бране Свету земљу. 1637 — Фердинанд III постао цар Светог римског царства. 1763 — Мировним уговором у Хубертсбургу окончана непријатељства Аустрије и Пруске у Седмогодишњем рату. Пруска задржала Шлезију коју је преузела од Аустрије и постала једна од водећих европских војних сила. 1804 — У Орашцу Карађорђе је подигао Први српски устанак. 1835 — У Крагујевцу усвојен Сретењски устав и тиме је донета независност Књажевине Србије. 1889 — Бојни брод УСС Мејн је експлодирао и потонуо у Хавани усмртивши 274 особе. Овај догађај је дао повод САД да објаве рат Шпанији. 1922 — У Хагу одржана прва седница сталног Међународног суда правде који је 1920. основала Лига народа ради решавања спорова међу државама. Нови Међународни суд основан при Уједињеним нацијама после Другог светског рата, по укидању Лиге народа. 1942 — Проценивши да нису у стању да одбране град, Британци у Другом светском рату предали Сингапур јапанским снагама, што се сматра највећим војним поразом Уједињеног Краљевства у његовој војној историји. 1944 — Америчке трупе у Другом светском рату заузеле Соломонска острва у Пацифику. 1944 — Британски авиони избацили око 1.000 бомби на Берлин. 1988 — Председник Аустрије Курт Валдхајм, оптужен да је, као припадник СС-јединица у Другом светском рату, одговоран за ратне злочине у Босни и Грчкој, одбио да поднесе оставку. 1989 — Десет година пошто је Москва послала своје трупе да подрже прокомунистичку владу у Кабулу, последњи совјетски војници напустили Авганистан. У десетогодишњем необјављеном рату погинуло 15.000 совјетских војника и најмање 100.000 Авганистанаца. 1990 — Велика Британија и Аргентина обновиле дипломатске односе, прекинуте 1982. у време рата за Фолкландска Острва. 1996 — Влада Босне и Херцеговине саопштила да је у рату, од 1992. до 1995 — нестало око 30.000 људи, од којих преко 22.000 цивила и око 2.500 припадника оружаних снага. 1999 — У Кенији ухапшен лидер курдских побуњеника Абдулах Оџалан и изручен Турској, где је осуђен на смрт због издаје и пребачен у острвски затвор Имрали. 2003 — У таласу демонстрација, највећим од Вијетнамског рата, више од шест милиона људи у више од 600 градова у свету протестовало против напада на Ирак. Ватикан отворио запечаћену архиву о везама те државе с Немачком од 1922. до 1939., када је Еуђенио Пачели, касније Папа Пије XII, био државни секретар Ватикана. Отварање архива одговор критичарима Папе да није довољно учинио да заустави убијање милиона Јевреја коју је нацистичка Немачке спровела током холокауста. 14. фебруар | 15. фебруар | 16. фебруар