Glavna strana

Dobro došli na Vojnu Enciklopediju, slobodnu enciklopediju koju i Vi možete da uređujete. 115 članaka na srpskom 0 aktivnih korisnika Prijavljivanje Najčešća pitanja Uputstva Pesak Rečnik

Sjajan članak M93 Hornet mina je (WAM - Wide Area Munition) pametna, autonomna protivtenkovska municija, dizajnirana da uništi oklopna borbena vozila na udaljenosti do 100 m. Ova mina koristi akustičke i seizmičke senzore u svojoj da detektuju, prate i klasifikuju potencijalne ciljeve, a zatim lansira municiju na svoj odabrani cilj. Jednom kada otkrije cilj, ona ispaljuje eksplozivno formiran kumulativni mlaz (EFP). Namena ovih mina je uništavanje tenkova kao i lako oklopljena vozila. Dizajniran je da ima smrtonosni radijus od 100 metara, u krugu 360 stepeni i da bude potpuno autonomna u ciljanju svoje mete. Opis M93 Hornet se razvijao u četiri faze: 1) HE-Hornet je osnovna faza namenjena za ručno postavljanje. U ovoj fazi mine ne mogu da se neutralizuju. Mina se sama uništava nakon isteka unapred određenog perioda borbenog rada (4 sata, 48 sati, 5 dana, 15 dana, 30 dana). 2) HE-Hornet PIP # 1 takođe i ova verzija se postavlja ručno sa time što je ovo poboljšana verzija koja može daljinskim putem da se upravlja, uključivanjem / isključivanjem i ponovnim postavljanjem po potrebi, i to sve se vrše preko kontrolne table. Samouništava se nakon određenog perioda borbenog rada kao i prethodna verzija ili po naredbi operatera. 3) HE-Hornet PIP # 2 je sa poboljšanom sposobnošću za mogućnost uništenja borbenih vozila sa točkovima pa i guseničare kao i poboljšani otpor na ometanje signala to jest protiv kontramere da je neko ne bi deaktivirao, kao i po svojoj osetljivosti na ljudsko prisustvo (jako osetljivi senzori) i 4) DA-Hornet se do mesta instalacije isporučuje avionom, raketama, helikopterom, vazdušnim sistemom VOLCANO, zemaljskim sistemom VOLCANO. Prebacuje se u borbeni ili bezbedan položaj, samouništavajući se sa zemaljske ili vazdušne komandne table.... Pročitajte ceo tekst Dobar članak MV-1 je nemački kasetni dispenzer stalnog tipa, namenjen za polaganje-sejanje mina sa borbenih aviona Tornado, F-104 Starfighter kao i F-4 i sličan je sistemima za istu namenu drugih zemalja. MV-1 je bio u naoružanju Nemačke sve do 2009. godine, kada su ratifikovali Konvenciju o kasetnoj municiji. Razvoj Nemačke firme Raketen-Technik GmbH (RTG), Unterhaching u kooperaciji sa firmom Messerschmitt-Bolkow-Blohm GmbH (MBB) i Diehl GmbH&Co (Diehl Group), razvile su konvencionalni višenamenski oružni sistem (dispenzer) MV-1 za razbacivanje pet vrsta potkalibarne municije za dejstvo protiv oklopno-mehanizovanih jedinica, prvenstveno u kretanju; razaranje poletno sletnih staza i uništavanje aviona na otvorenom prostoru (na stajankama, ili pri rulanju). Nakon više od petnaest godina dizajnerskog i razvojnog rada, Federalno ministarstvo odbrane počelo je 1984. godine nabavku višenamenskog oružja, MV-1 za borbene avione tornado. Luftvaffe je prvo višenamensko oružje dobio krajem 1985. godine. Od 1984. do 1994. godine za Bundesver je proizvedeno 844 (možda i 850) MV-1 pod odgovornošću Raketentechnik GmbH, Unterhaching, i MBB-a. Ovaj opsežni projekat nabavke takođe je značajno smanjen zbog nedostatka sredstava i izmenjene situacije u bezbednosnoj politici nakon završetka hladnog rata: prvobitno je 2.544 MV-1 bilo namenjeno za kupovinu, ali je ipak kupljeno samo 850 po ceni od 2.315 milijardi nemačkih maraka. Od 1984. godine je u operativnoj upotrebi RV Nemačke, a od 1986. godine i u italijanskom RV. Pročitajte ceo tekst

Vesti 9. март — Подсекретар за политичка питања Сједињених Америчких Држава Викторија Њуланд признала је да су САД поседовале биолабараторије у Украјини искључиво у домену медицинских истраживања и позвала украјинске власти да хитно уништи лабараторијске просторије да не би пале у посед руске војске. 7. март — Русија и Кина оптужиле су Сједињене Америчке Државе да само у Украјини поседују 26 лабараторија за развој нуклеарног, хемијског и биолошког оружја, а да широм света поседују преко 200 сличних лабараторија за развој биолошког оружја од чега највише у државама у непосредној близини граница прве две државе. 4. март — У нападу милитаната, повезаних са Ал Каидом и Исламском Државом, на војну базу у центру Малија, најмање 27 војника је погинуло, а 33 су рањена. Влада Малија је покренула кривични поступак пред Међународним кривичним судом у Хагу, против Француске због сумњи у умешаност њихових тајних служби. У самоубилачком нападу на шиитску џамију у граду Пешавару на северозападу Пакистана погинуло је најмање 56 људи, а повређено је скоро 200. 24. фебруар — Руска Федерација је покренула војну специјалну операцију на Украјину. Украјина прогласила ратно стање. 4. јануар — Пет нуклеарних сила — Кина, Русија, Велика Британија, САД, Француска — објавиле су изјаву о привржености Споразуму о неширењу нуклеарног оружја. Na današnji dan Дрезден после бомбардовања 1358 — Потписан је Задарски мир којим је угарски краљ Лудвиг Анжујски поразио Млетачку републику и вратио Задар под своје окриље. 1542 — Катарина Хауард, пета супруга енглеског краља Хенрија VIII погубљена због прељубе. 1633 — Инквизиција римокатоличке цркве у Риму лишила слободе астронома Галилеа Галилеја због његовог залагања за Коперников хелиоцентрични систем. Остатак живота научник је провео под сталним надзором Инквизиције, а забрана с његових дела скинута је 1757. 1668 — Пописивањем Лисабонског споразума између Афонса VI и Карлоса II, Шпанија признала независност Португалије. 1689 — Краљ Енглеске и Шкотске Вилијам III Орански и његова жена Мери, кћерка свргнутог енглеског прокатоличког краља Џејмса II, прогласили су суверенитет над Великом Британијом и Ирском. 1793 — Велика Британија, Пруска, Аустрија, Низоземска република, Шпанија и Пијемонт-Сардинија, склопиле савез против револуционарне Француске. 1861 — Окончана је опсада Гаете, што је фактички означило крај Краљевства Две Сицилије. 1945 — Совјетска Црвена армија, у Другом светском рату, заузела Будимпешту, после 50 дана опсаде током које је погинуло 50.000 немачких војника. 1945 — Амерички и британски авиони, у Другом светском рату, почели бомбардовање немачког града Дрездена. Град је током два дана бомбардовања разорен, а рачуна се да је погинуло око 135.000 људи. 1960 — Након успешне нуклеарне пробе, Француска је постала четврта држава на свету која је стекла нуклеарно оружје. 1961 — Савет безбедности УН донео одлуку да се у Конго упуте међународне мировне снаге да би се спречило избијање грађанског рата у тој земљи. 1971 — Јужновијетамске снаге су напале Лаос, уз америчку ваздушну и артиљеријску подршку. 1990 — СССР, САД, Велика Британија, Француска и две немачке државе су објавили план о уједињењу Немачке. 1991 — Америчко ратно ваздухопловство је бацило две ласерски вођене паметне бомбе на склониште у Багдаду, усмртивши најмање 408 цивила. 2002 — Британска краљица Елизабета II доделила почасну титулу витеза бившем градоначелнику Њујорка, Рудолфу Ђулијанију, због његове улоге након терористичких напада на тај град 11. септембра 2001. 2003 — Након пада авиона америчке Владе у јужној провинцији Колумбије убијен је један службеник министарства одбране, а тројица су отета. Убијен је и један обавештајац колумбијске војске. 2021 — Импичмент: Амерички Сенат је већином гласова ослободио бившег председника Доналда Трампа оптужби за наводно подстицање побуне током нереда и упада у зграду Конгреса 6. јануара. 12. фебруар | 13. фебруар | 14. фебруар