Шаблон:Догодило се на данашњи дан/3. октобар
Пређи на навигацију
Пређи на претрагу
1. октобар | 2. октобар | 3. октобар
- 2333. п. н. е. — Према легенди утемељена Краљевина Кореја.
- 382 — Окончан Готски рат склапањем споразума о савезу између римског цара Теодосија I и Гота.
- 1796 — Предвођени владиком Петром I Петровићем Његошем Црногорци на Крусима поразили вишеструко бројније снаге скадарског паше Махмута Бушатлије, који је погинуо у тој бици.
- 1824 — Скупштина Мексика усвојила Устав према ком је та држава постала независна федеративна република под називом Сједињене Државе Мексика.
- 1866 — Мировним уговором у Бечу, којим је окончан седмонедељни рат Италије и Аустрије, Италији припали област Венето и град Венеција.
- 1929 — Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца променила назив у Краљевина Југославија, а државна територија подељена на девет области, бановина.
- 1932 — Ирак после истека британског мандата стекао независност и постао члан Лиге народа.
- 1944 — Прва пролетерска бригада ослободила град Уб у Западној Србији
- 1952 — Велика Британија на острвима Монте Бело поред северозападне обале Аустралије испробала прву атомску бомбу.
- 1968 — Председник Перуа Фернандо Белаунде Тери оборен са власти у војном удару Националне револуционарне хунте коју је предводио генерал Хуан Веласко Алварадо. По доласку на власт војна хунта национализовала петролејске изворе и почела да спроводи свеобухватну аграрну реформу.
- 1989 — У окружном суду у Приштини почело суђење Азему Власију и тринаесторици косовских Албанаца оптужених за контрареволуционарно деловање и организовање штрајка албанских рудара у руднику „Стари трг“.
- 1993 — У Могадишу погинуло 21, а повређено 82 припадника мировних снага Уједињених нација, када су покушали да ухвате лидера сомалијских герилаца Мохамеда Фараха Аидида.
- 1995 — Председник бивше југословенске републике Македоније Киро Глигоров повређен у атентату експлозијом аутомобила-бомбе у центру Скопља, а његов возач и један случајни пролазник погинули.
- 1999 — У атентату на Ибарској магистрали код Лазаревца погинула четири члана Српског покрета обнове, тада једне од најјачих опозиционих политичких странака у Србији. Председник странке Вук Драшковић који је том приликом лакше повређен, оптужио је тадашњу власт за убиства и атентат на њега.