|
|
M93 Hornet mina je (WAM - Wide Area Munition) pametna, autonomna protivtenkovska municija, dizajnirana da uništi oklopna borbena vozila na udaljenosti do 100 m. Ova mina koristi akustičke i seizmičke senzore u svojoj da detektuju, prate i klasifikuju potencijalne ciljeve, a zatim lansira municiju na svoj odabrani cilj. Jednom kada otkrije cilj, ona ispaljuje eksplozivno formiran kumulativni mlaz (EFP). Namena ovih mina je uništavanje tenkova kao i lako oklopljena vozila. Dizajniran je da ima smrtonosni radijus od 100 metara, u krugu 360 stepeni i da bude potpuno autonomna u ciljanju svoje mete.
Opis
M93 Hornet se razvijao u četiri faze:
- 1) HE-Hornet je osnovna faza namenjena za ručno postavljanje. U ovoj fazi mine ne mogu da se neutralizuju. Mina se sama uništava nakon isteka unapred određenog perioda borbenog rada (4 sata, 48 sati, 5 dana, 15 dana, 30 dana).
- 2) HE-Hornet PIP # 1 takođe i ova verzija se postavlja ručno sa time što je ovo poboljšana verzija koja može daljinskim putem da se upravlja, uključivanjem / isključivanjem i ponovnim postavljanjem po potrebi, i to sve se vrše preko kontrolne table. Samouništava se nakon određenog perioda borbenog rada kao i prethodna verzija ili po naredbi operatera.
- 3) HE-Hornet PIP # 2 je sa poboljšanom sposobnošću za mogućnost uništenja borbenih vozila sa točkovima pa i guseničare kao i poboljšani otpor na ometanje signala to jest protiv kontramere da je neko ne bi deaktivirao, kao i po svojoj osetljivosti na ljudsko prisustvo (jako osetljivi senzori) i
- 4) DA-Hornet se do mesta instalacije isporučuje avionom, raketama, helikopterom, vazdušnim sistemom VOLCANO, zemaljskim sistemom VOLCANO. Prebacuje se u borbeni ili bezbedan položaj, samouništavajući se sa zemaljske ili vazdušne komandne table....
Pročitajte ceo tekst
|
|
|
MV-1 je nemački kasetni dispenzer stalnog tipa, namenjen za polaganje-sejanje mina sa borbenih aviona Tornado, F-104 Starfighter kao i F-4 i sličan je sistemima za istu namenu drugih zemalja. MV-1 je bio u naoružanju Nemačke sve do 2009. godine, kada su ratifikovali Konvenciju o kasetnoj municiji.
Razvoj
Nemačke firme Raketen-Technik GmbH (RTG), Unterhaching u kooperaciji sa firmom Messerschmitt-Bolkow-Blohm GmbH (MBB) i Diehl GmbH&Co (Diehl Group), razvile su konvencionalni višenamenski oružni sistem (dispenzer) MV-1 za razbacivanje pet vrsta potkalibarne municije za dejstvo protiv oklopno-mehanizovanih jedinica, prvenstveno u kretanju; razaranje poletno sletnih staza i uništavanje aviona na otvorenom prostoru (na stajankama, ili pri rulanju).
Nakon više od petnaest godina dizajnerskog i razvojnog rada, Federalno ministarstvo odbrane počelo je 1984. godine nabavku višenamenskog oružja, MV-1 za borbene avione tornado. Luftvaffe je prvo višenamensko oružje dobio krajem 1985. godine. Od 1984. do 1994. godine za Bundesver je proizvedeno 844 (možda i 850) MV-1 pod odgovornošću Raketentechnik GmbH, Unterhaching, i MBB-a. Ovaj opsežni projekat nabavke takođe je značajno smanjen zbog nedostatka sredstava i izmenjene situacije u bezbednosnoj politici nakon završetka hladnog rata: prvobitno je 2.544 MV-1 bilo namenjeno za kupovinu, ali je ipak kupljeno samo 850 po ceni od 2.315 milijardi nemačkih maraka. Od 1984. godine je u operativnoj upotrebi RV Nemačke, a od 1986. godine i u italijanskom RV.
Pročitajte ceo tekst
|
|
|
|
|
- 9. mart — Podsekretar za politička pitanja Sjedinjenih Američkih Država Viktorija Njuland priznala je da su SAD posedovale biolabaratorije u Ukrajini isključivo u domenu medicinskih istraživanja i pozvala ukrajinske vlasti da hitno uništi labaratorijske prostorije da ne bi pale u posed ruske vojske.
- 7. mart — Rusija i Kina optužile su Sjedinjene Američke Države da samo u Ukrajini poseduju 26 labaratorija za razvoj nuklearnog, hemijskog i biološkog oružja, a da širom sveta poseduju preko 200 sličnih labaratorija za razvoj biološkog oružja od čega najviše u državama u neposrednoj blizini granica prve dve države.
- 4. mart —
- U napadu militanata, povezanih sa Al Kaidom i Islamskom Državom, na vojnu bazu u centru Malija, najmanje 27 vojnika je poginulo, a 33 su ranjena. Vlada Malija je pokrenula krivični postupak pred Međunarodnim krivičnim sudom u Hagu, protiv Francuske zbog sumnji u umešanost njihovih tajnih službi.
- U samoubilačkom napadu na šiitsku džamiju u gradu Pešavaru na severozapadu Pakistana poginulo je najmanje 56 ljudi, a povređeno je skoro 200.
- 24. februar —
- 4. januar — Pet nuklearnih sila — Kina, Rusija, Velika Britanija, SAD, Francuska — objavile su izjavu o privrženosti Sporazumu o neširenju nuklearnog oružja.
|
|
|
- 1663 — Kanada postala francuska kraljevska provincija.
- 1797 — Britanska flota pod komandom admirala Džona Džervisa i Horejšija Nelsona potukla špansku armadu u bici kod rta Sveti Vinsent, na krajnjem jugu Portugalije.
- 1804 — Na skupštini srpskih starešina u Orašcu kod Aranđelovca doneta odluka o podizanju bune protiv dahija. Za vođu izabran Karađorđe Petrović.
- 1835 — U Kneževini Srbiji usvojen Sretenjski ustav, prvi ustav u modernoj srpskoj istoriji. Napisao ga sekretar kneza Miloša Obrenovića Dimitrije Davidović, po uzoru na francuski i belgijski ustav. Koristeći negodovanje Austrije i Rusije, koje nisu imale razumevanja za liberalizam Davidovićevog dokumenta, knez u martu ukinuo Ustav.
- 1859 — Oregon je postao 33. savezna država SAD.
- 1879 — Čileanska vojska je okupirala bolivijsku luku Antofagastu, što je bio povod za Pacifički rat.
- 1912 — Arizona je postala 48. savezna država SAD.
- 1943 — Sovjetska Crvena armija u Drugom svetskom ratu oslobodila Rostov od Nemaca.
- 1958 — Irački kralj Fejsal II i jordanski kralj Husein objavili ujedinjenje dva kraljevstva u Arapsku Federaciju s Fejsalom kao šefom države. Monarhija u Iraku oborena u julu iste godine, kralj ubijen, a Federacija se raspala.
- 1972 — Sovjetski svemirski brod bez ljudske posade „Luna 20“ lansiran ka Mesecu, odakle je 11 dana kasnije doneo uzorke Mesečevog tla.
- 1997 — Međunarodna arbitražna komisija donela odluku da sporno područje grada Brčko u Bosni bude stavljeno pod međunarodni nadzor do marta 1998.
- 1998 — Bosanski Srbi Miroslav Tadić i Milan Simić predali se Međunarodnom sudu za ratne zločine u Hagu. To su bili prvi optuženi za ratne zločine ratova na prostoru SFRJ koji su se predali Haškom sudu.
- 2003 — Tribunal u Hagu podigao optužnicu protiv lidera Srpske radikalne stranke Vojislava Šešelja za zločine protiv čovečnosti i kršenje zakona i običaja rata. Šešelj se predao tom sudu 24. februara iste godine.
- 2005 — Bivši libanski premijer Rafik Hariri je ubijen kada je detoniran eksploziv pored kojeg je prošao njegov automobil, što je pokrenulo Kedarski revoluciju.
- 2007 — Na konstitutivnoj sednici sedmog saziva Narodne skupštine Republike Srbije, odbijen predlog specijalnog izaslanika Ujedinjenih nacija Martija Ahtisarija za buduće rešenje statusa Kosova i Metohije.
- 2018 — U srednjoj školi "Stounmen Daglas" u Parklandu na Floridi dolazi do školske pucnjave. 17 ljudi je poginulo dok je povređeno između 14 i 20.
13. februar | 14. februar | 15. februar
|
|
