|
|
Termos bomba je bio neformalni naziv za AR-4, kasetnu bombu koju su koristile italijanske vazduhoplovne snage tokom Drugog svetskog rata. Veliki broj je korišćen protiv Malte i na Bliskom Istoku. Ime je dobila od Engleza koji su se susretali sa ovom bombom na ratištima severne Afrike, zbog očigledne sličnosti sa termos bocom prozvali su je termos bomba. Bomba je bila cilindričnog oblika dugačka 31 centimetar i napravljenog od čelika (telo) i aluminijuma (gornji deo) i teška je bila 3,68 kg. Opremljena je mehaničkim upaljačem kompanije Costruzioni Meccaniche Societa Romana koji je konstruisan da ne eksplodira od udara na zemlju, nego je bio jako osetljiv na kretanje / vibracije ili samo pomeranje bombice. Bomba je mogla da eksplodirala i pri najmanjem kretanju u blizini same bombice. Njeno dejstvo je bilo smrtonosno u radijusu od oko 35 m i ranjavajuće do maksimalnih 90 m. Zbog opasnosti da neko ne nastrada od Termosove neeksplodirane bombe i one bi bile uništavane tamo gde su i pale. Bilo je nekoliko metoda za uništavanje, a jedan od njih je bio pričvršćivanjem dugačkog konopca za bombicu i iz nekog zaklona se povlačila bombica koja se pri pomeranju aktivirala, drugi metod je detonacijom malog eksplozivnog punjenja koji se postavlja pored njih. Kasnija varijanta upaljača imale su dugo odlaganje, koje bi se pokrenulo između 60 i 80 sati nakon što se upaljač naoružao.
Korišćenje Termos AR-4 kasetnih bombi u konfliktima
1940-1943: Italijani su 14. septembra 1940. izveli svoj prvi borbeni let sa kasetnim bombama gde su termos kasetnim bombama zasuli britanske trupe u Egiptu kod mesta Bakuša i Nagamisa. Velika većina tih bombi je eksplodirala prilikom pomeranja. Ubrzo zatim usledilo je čišćenje terena gde je tom prilikom stradao jedan oficir i 4 vojnika. Takođe su Italijani u januaru 1941. godine, zasipali kasetnim bombama obale Libije između Derna i Tobruka, u pokušaju da spreče savezničku vojsku u njihovom napredovanju. A naročito velika količina kasetnih termos bombi je korišćeno tokom opsade Tobruka u aprilu i maju 1941. godine. Takođe su Italijani bacili veće veće količine kasetnih termos bombi na Maltu tokom drugog svetskog rata....
Pročitajte ceo tekst
|
|
|
Bombkapsel 90 (BK90) je kasetni dispenzer a namenjen je za švedsko ratno vazduhoplovstvo sa 72 komada podmunicije. Proizvodi ga Daimler Chrisler Aerospace u Nemačkoj, a oni ga zovu DWS 24 - Dispenzer Weapon Sistem 24. BK90 je takođe poznat pod nazivom DWS 39 Mjolner jer je namenjen za upotrebu za avion Saab JAS 39 Gripen, jer je bio namenjen za upotrebu na Gripenu. U budućnosti bi se mogao integrisati i na Eurofighter Typhoon. Njegov dizajn je vrlo sličan američkom sistemu AGM-154.
Švedska je posedovala te kasetne ali su naknadno uništene, zbog toga što je vlada Švedske odlučila da potpiše Konvenciju o kasetnoj municiji kojom se zabranjuje upotreba kasetnih bombi, pa između ostalih i ovih BK90. Ove kasetne su trenutno u upotrebi u Grčkom ratnom vazduhoplovstvu.
Opis
Mjölner BK-90 (Bombkapsel m/90) ili još poznat pod originalnom oznakom DWS 24 (Dispenser Weapon System, 24 dispenser tubes) je slobodnoleteći kasetni kontejner koji je prvobitno razvio koncern DASA (ranije MBB), i u nekim detaljima je sličan kontejneru MV-1 razvijenom za Tornado. Švedska firma Bofors i koncern DASA su za potrebe švedskog ratnog vazduhoplovstva razvile identičan kontejner pod oznakom Mjolner BK-90 (ili DWS 39), namenjen za disperziju submunicije, razvijen originalno za JAS 39 Gripen a isti je vrlo sličan američkom AGM-154...
Pročitajte ceo tekst
|
|
|
|
|
- 9. mart — Podsekretar za politička pitanja Sjedinjenih Američkih Država Viktorija Njuland priznala je da su SAD posedovale biolabaratorije u Ukrajini isključivo u domenu medicinskih istraživanja i pozvala ukrajinske vlasti da hitno uništi labaratorijske prostorije da ne bi pale u posed ruske vojske.
- 7. mart — Rusija i Kina optužile su Sjedinjene Američke Države da samo u Ukrajini poseduju 26 labaratorija za razvoj nuklearnog, hemijskog i biološkog oružja, a da širom sveta poseduju preko 200 sličnih labaratorija za razvoj biološkog oružja od čega najviše u državama u neposrednoj blizini granica prve dve države.
- 4. mart —
- U napadu militanata, povezanih sa Al Kaidom i Islamskom Državom, na vojnu bazu u centru Malija, najmanje 27 vojnika je poginulo, a 33 su ranjena. Vlada Malija je pokrenula krivični postupak pred Međunarodnim krivičnim sudom u Hagu, protiv Francuske zbog sumnji u umešanost njihovih tajnih službi.
- U samoubilačkom napadu na šiitsku džamiju u gradu Pešavaru na severozapadu Pakistana poginulo je najmanje 56 ljudi, a povređeno je skoro 200.
- 24. februar —
- 4. januar — Pet nuklearnih sila — Kina, Rusija, Velika Britanija, SAD, Francuska — objavile su izjavu o privrženosti Sporazumu o neširenju nuklearnog oružja.
|
|
|
 Kralj Engleske, Henri VIII Tjudor - 660. p. n. e. - Car Džimu osniva Japan.
- 1531 — Engleski kralj Henri VIII priznat za poglavara Anglikanske crkve.
- 1790 — Kvekeri su podneli peticiju američkom Kongresu za ukidanje ropstva.
- 1858 — Tokom rata za reformu (1856—1861) Benito Huarez proglašen je u Verakruzu ustavnim predsednikom Meksika.
- 1873 — Pod pritiskom republikanaca abdicirao je španski kralj Amadeo i proglašena je prva španska republika.
- 1889 — U Japanu je usvojen ustav, kojim je predviđen dvodomni parlament, ali je car zadržao izvršnu vlast.
- 1942 — Otpočela nemačka Operacija Kerberus, veliki pomorski okršaj koji se odigrao tokom Drugog svetskog rata u kojem je nemačka pomorska eskadra sačinjena od bojnih krstaša Šarhnorst i Gnajzenau, teške krstarice Princ Eugen i većeg broja razarača, isplovila iz luke Brest, probila britansku blokadu u kanalu Lamanš i uplovila u svoju matičnu luku u Nemačkoj.
- 1945 — U Jalti na Krimu završena je Krimska konferencija lidera triju velikih sila antihitlerovske koalicije. Predsednik SAD Ruzvelt, lider SSSR Staljin i britanski premijer Čerčil uskladili su vojne planove za okončanje Drugog svetskog rata, odredili nove odnose u Evropi i dogovorili se o osnivanju Ujedinjenih nacija.
- 1958 — Tunis je obavestio Francusku da njeni ratni brodovi više neće moći da koriste luku Bizerta.
- 1959 — Proglašena Federacija Arapskih Emirata Juga.
- 1970 — Japan je postao četvrta zemlja u svetu koja je lansirala veštački satelit.
- 1971 — Predstavnici 63 zemlje potpisali su sporazum o zabrani skladištenja nuklearnog oružja na dnu mora i okeana.
- 1973 — Pušteni su prvi američki ratni zarobljenici iz Vijetnamskog rata.
- 1990 — Lider Afričkog nacionalnog kongresa (ANC) Nelson Mandela pušten je na slobodu nakon 27 godina provedenih u južnoafričkim zatvorima.
- 1994 — Pet američkih kosmonauta (Čarls Bolden, Kenet Rajter, Jan Dejvis, Čang Dijaz Franklin, Ronald Sega) i jedan ruski (Sergej Krikaljov) spustili su se u šatlu "Diskaveri" na Zemlju, okončavši prvu američko-rusku spejs šatl misiju.
- 1996 — U snažnoj eksploziji automobila-bombe u Alžiru ubijeno je 17 ljudi, a ranjeno više od 90.
- 1997 — Svemirski šatl Diskaveri je lansiran na misiju servisiranja teleskopa Habl.
- 2002 — Kao odgovor na napade na izraelske civile, izraelski avioni i helikopteri napali su palestinske centre bezbednosti u Gazi.
10. februar | 11. februar | 12. februar
|
|
